Издвојено одељење

    На 9. километру северозападно од Ваљева налази се село Доња Буковица, где је маја 1942. године заједничким трудом њених мештана почело  подизање школске зграде, која је у редован рад пуштена 1. септембра 1945. године.

    После неколико година засебног рада 1. јануара 1962. године ова школа бива припојена основној школи "Милован Глишић" у Ваљеву и на тај начин је постала њено издвојено (истурено) одељење. Пошто је задржала исту функцију, разреде и организациону унутрашњу структуру, као васпитно-образовна установа, остаје под називом подручна школа. Од њеног припајања сви ученици су обавезни да наставе основно школовање у ОШ "Милован Глишић" у Ваљеву.

    Рад у школи одвијао се у комбинованим одељењима. Бројно стање ученика од школске 1958/59. године није се битно мењало. Школа је бројала од 45 до 57 ученика а у периоду 1972/73. године  наступило је време смањенoг броја ученика, осетно је опао број ученика због све веће миграцује људи у град. Организован је наставни рад са сва четири одељења, јер је школа неподељена због малог броја ученика. Реализација наставног процеса и данас се одвија у неподељеној школи из истих разлога. Ако би се број ученика повећао, школа би радила кроз комбинацију два одељења јер поседује све друге услове за овај облик рада.

    У даљем раду школе посебну улогу имали су различити аудитивни и визуелни медијуми као извори стицања знања у настави. Упорно се приступало увођењу савремених наставних средстава као једног од најбитнијих услова модернизације и повећане ефикасности наставе.

    Од првих почетака па до данас, ова школа је одиграла значајну улогу у просвећивању села. Од првих дана њеног оснивања па до данас, школа је крчила себи путеве, доживљавала велика искушења, борила се за свој опстанак и при свему томе успевала да даје велики удео свеукупном напретку села. То је могла зато што је била чврсто везана за средину у којој је поникла и стасавала, и у којој је постала и остала њен саставни, нераздвојиви део. И само таква школа могла је бити, а и данас је остала, истинско жариште писмености, културе и духовне надградње ученика.

    И данас практичном реализацијом својих планова и програма, унутрашњом организацијом и укупним активностима, школа прати све појаве и процесе у друштву, објашњава и оспособљава младе за живот и рад у њему.

    Нажалост, школа данас има само три ученика (двоје у другом разреду и једно у четвртом), а наставу изводи професор разредне наставе Александра Ђорђевић.