Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

www.mglisicva.edu.rswww.mglisicva.edu.rs

Историјат школе "Милован Глишић"

"Скоро све своје прве кораке направио сам у шестој. Давне 1968. г. вероватно сам први пут крочио у двориште моје основне школе... Пролазе ми кроз главу прве јединице добијене због ненаучених песмица и весника пролећа, али и првих љубави, први стискавци у свечаној сали, другари... Увек ми је у првом кадру учитељ Милан Милосављевић... најрадије се сетим моје предивне разредне Биљане Брдарић, а ту су потом математичар Крсмановић и физичарка Ксенија Мутић... физику и математику сам највише волео. Чини ми се да сам све своје одморе провео поред Мициног киоска, мирис врућих кифли, земичка са кајмаком и саламом, разне пите... као да данашње више не миришу тако..."

Др Драган Лазић, доцент Машинског факултета (докторирао у Француској)

Основна школа Милован Глишић, ВаљевоОсновна школа ''Милован Глишић'' у Ваљеву основана је решењем Народног одбора општине Ваљево од 28. априла 1961. године. Исте године за управитеља шкoлe постављен је Богдан Прокић, наставник математике. Наставни кадар је већим делом административно додељен од стране Савета за просвету и културу НОО Ваљево, а остали су конкурсима или споразумно преузети из других школа. Били су то, углавном, млади просветни радници и почетници.

Школа је отпочела са радом 1.септембра 1961. године, као шеста по реду основна школа у граду Ваљеву. Рад шкoлe се привремено одвијао у просторијама бараке која се налазила  на територији МЗ ''Нада Пурић''. Изградњом школске зграде у улици Др Питовића бр. 6 у МЗ ''Брђани'', где се и данас налази, а за чије потребе је и основана,  васпитно-образовни рад у школској 1962/63. години се одвијао у много бољим условима. Ипак, школска зграда са осам учионица без кабинетског простора, припремног дела и остава, без фискултурне сале са оскудним и старим намештајем, са мало наставних средстава, убрзо се показала као нефункционална за потребе савременог васпитно-образовног рада. Пошто је школска зграда била малог капацитета радило се у три смене.

Веће реконструкције на школи су урађене тек 1973. године, када је дограђен нови део шкoлe и фискултурна сала мањег капацитета од прописаних. Током времена, све до данас, вршене су разне адаптације, преправке и промене намена неких просторија у школи у зависности од потреба. Највеће реконструкције су вршене 90-их година и после 2000-те године (санитарни чворови, измена целокупне грејне инсталације, замена столарије на школи, спортског терена у школском дворишту...).

Данас школа располаже са 10 класичних учионица, 8 учионица за разредну наставу, 2 учионице за продужени боравак ученика, учионицом за рад са мултимедијом, радионицом за техничко образовање, модерно опремљеном учионицом за информатику, библиотеком, кухињом и трпезаријом за продужени боравак ученика, фискултурном салом са пратећим простором, зубном ординацијом, простором за помоћно особље, канцеларијама за наставнике, директора, секретара и шефа рачуноводства, за стручне сараднике,  благајника...школским двориштем са спортским тереном.

Школа Милован Глишић

Због повећаног броја ученика и запослених, као и недостатка простора за савремено извођење образовно-васпитног рада, Скупштина општине Ваљево је, у новембру 1999. године, донела одлуку о градњи нове школске зграде, која је отпочела у марту 2000. године када је свечано положен камен темељац. Са градњом се нажалост стало због недостатка финансијских средстава, мада је на нивоу града, поново од септембра 2008. године покренута иницијатива за даљи наставка градње шкoлe.

У свом саставу школа има физички издвојено одељење у Доњој Буковици, а до 1985. године имала је и  издвојено одељење у Рађевом селу. У Доњој Буковици данас уче  4 ученика у неподељеном одељењу  (на почетку рада у саставу ове шкoлe било је око 40 ученика у два комбинована одељења).
 
Школа је изграђена за потребе око 600 ученика, а већ школске 1962/63. године школу су похађала 763 ученика у 11 одељења нижих и 7 одељења виших разреда. Одељења су била велика, а нека и знатно изнад прописане педагошке норме (са 41-42 ученика). Просветних радника је било 31 – пет професора, седам наставника, 18 учитеља и 1 апсолвент Више педагошке шкoлe. Из године у годину број ученика се увећавао, а највећи број се бележи у периоду од 1980. до 2001. године (највећи број ученика у школи 1291), због чега је повећан и број одељења у школи (скоро сваки разред је имао 6 одељења). Од 2003. године, нагло, из године у годину, опада број уписаних ученика првих разреда, што доводи до смањења укупног броја ученика и одељења у школи.